Poljoprivrednik Darko Miladinović (46) iz sela Beli Breg kod Aleksinca pre sedam godina oženio se Albankom Majlindom Vatnikaj (32).Ona se zbog ljubavi prekrstila i postala Maja Miladinović.Videla sam da je dobar čovek, iako je stariji od mene 14 godina. Sve je bilo dogovoreno, seli smo u kafić i čekali da tata aminuje i da svi zajedno pođemo za Srbiju, da upoznamo Darkovu porodicu i vidimo u kakvoj kući živi – objašnjava Maja.
Kad su Majini roditelji i brat stigli u Beli Breg, oni su, kako Darko tvrdi, bili zadovoljni onim što su videli. Veliko imanje, kuća na sprat, šest krava, junica, stado ovaca i živina, nekoliko hektara obradivog zemljišta bili su dobra podloga za sigurnu budućnost njihove tada dvadesetpetogodišnje ćerke.
– Vredan sam čovek. Kad su videli moje domaćinstvo, tast je rekao da mogu da dođem po Maju, odmah smo se verili, a već sledeće godine pravili smo svadbu i dobili naslednika Nikolu. Tada su se krstili i ona i naš sin. Maja je sama izrazila želju da se preobrati i primi pravoslavnu veru. Niko je nije primoravao na to, niti je bilo pomena o tome. Čin prekrštavanja je dozvoljen u našoj crkvi i jako nas je obradovao taj postupak – priznaje Darko i dodaje da Majini roditelji nisu bili protiv želje njihove ćerke, pa su i prisustvovali svečanoj ceremonij
Miladinovići imaju dvoje dece, Nikolu (6) i Nikolinu (3), a sa oboma je Maja imala rizične trudnoće, zbog kojih je, kako kaže, jedva izvukla živu glavu.
– Rodila sam sina u osmom mesecu, pa je proveo devet dana u inkubatoru. Posle tri godine i Nikolina nas je iznenadila preranim dolaskom na svet, u sedmom mesecu. Imala je samo 750 grama, mislili smo da se neće izvući. Obe smo provele mesec dana u Tiršovoj, a potom je ona prebačena na Institut za majku i dete i tamo bila još četiri meseca na lečenju. Da se rodila u Albaniji, ne bi preživela. Tamo je zdravstveni sistem mnogo lošiji nego ovde. Moja majka je izgubila blizance pre 30 godina jer doktori nisu bili dobri – drhtavim glasom priča Maja prisećajući se tog stresnog perioda.
Od brige za suprugu i ćerku Darku je pozlilo, pa je hitno hospitalizovan na Internom odeljenju UKC Niš.
Plače mi se kad se setim tih dana. Njih dve u Beogradu u bolnici, ja ovde, Nikoli u međuvremenu oko počne da šeta levo-desno. Ne dao bog nikom. Srećom, svi smo se izborili, Nikolina je imala dve operacije, sad je zdrava i srećna devojčica koja je sustigla svoje vršnjake i po kilaži i po sposobnostima – ističe naš domaćin.
Miladinovići poštuju sve srpske običaje. Iako je došla iz Tirane, Maja je usvojila našu kulturu i tradiciju, pa joj spremanje srpskih specijaliteta ne pada teško. Volim da kuvam, spremam sva jela koja se ovde uglavnom jedu. Čudno mi je samo što se sva hrana iznese na sto, pa se članovi porodice sami služe. U Albaniji serviraš hranu svakom ponaosob. Nema ustajanja od stola i posluživanja. Volim sve da radim, mesim hleb, idem u štalu, čistim kod krava. Nisam verovala da ću ikad raditi te poslove, ali kad sam došla u ovu kuću i postala srpska snajka, prihvatila sam to sa osmehom – priznaje Maja.
Iako u Srbiji živi već sedam godina, Maji su još uvek neke reči nepoznate. Ne znam baš sve da kažem, a kad sam se tek udala, bilo mi je jako teško. Vremenom sam počela da usvajam reči i da se lako sporazumevam s porodicom i komšilukom. Imam jednu drugaricu Albanku koja je udata u selu do našeg i prija mi kad se ispričamo na našem jeziku – tvrdi Maja.
Ona se i posle toliko godina života u Belom Bregu još iščuđava devojkama koje idu u provod u 10 uveče, a dođu kući u pet ujutru.
– Kod mojih roditelja nije smelo tako. Ako uopšte i izađem negde, moram da budem u krevetu do jedanaest sati. Kada sam završila osnovnu školu, išla sam na kurs šest meseci i ubrzo se zaposlila u fabrici obuće. U Srbiji su devojke slobodnije, u Albaniji ne može tako. Meni kad brat kaže da ćutim, ja moram da ćutim. U stvari, brat i ne priča. Dovoljno je bilo da me pogleda i da mi sve bude jasno – kaže Maja, koja je u Tirani živela s roditeljima, bratom i četiri sestre.
– Sve su udate u Nemačku. Bila sam kod njih godinu dana dok se nisam udala. Nemci su tako hladni i gordi, uopšte nisu kao Srbi – dodaje Maja.
Kad je odlučio da se oženi Albankom, Darko se plašio komšijskih komentara. Iako se sa svima druži, ipak, kako tvrdi, ima i onih koji hoće da mu zabodu nož u leđa.
– Dobar sam sa svima, ali naravno da ima i onih koji su ogovarali i pričali. Međutim, Maja se pokazala kao prava srpska snajka, svi su je prihvatili, a najbitnije mi je da su moji roditelji zadovoljni njom. Ona ih ne zove po imenu, nego im se obraća sa „majko” i „oče”, što je velika pohvala za nju u odnosu na današnje moderne devojke. Jedino mi je žao što nije nosila venčanicu na našoj svadbi, vidim da je i njoj sada krivo, ali tada je tako odlučila. Ugađam joj u svemu, ništa joj ne branim. Učim je da vozi kola, ali slabo joj ide, bolje se snalazi na traktoru – kroz smeh kaže Darko.
IZVOR:KURIR.RS
