Nevena je bila robinja u paklu prostitucije kad je imala 21: Odveo me u Holandiju, evo zašto sam bila lak plen - Najnovije Vijesti

Nevena je bila robinja u paklu prostitucije kad je imala 21: Odveo me u Holandiju, evo zašto sam bila lak plen

pro26,2022

U ispovesti za Telegraf.rs Nevena ističe da je godinama radeći na sebi shvatila zašto je “morala da prođe kroz pakao”, ističe da je posle tog iskustva postala jača,Nevena Mitić (48) bila je žrtva trgovine ljudima. U Holandiju je odvedena 1995. Tokom dve godine bila je primorana na prostituciju. Jedna osoba ju je povela sa sobom i utamničila je. Druga osoba ju je pronašla i spasila. Kada se činilo da je uspostavljena ravnoteža i da je “dug odužen”, jedan život tek je bio stavljen na ispit. Jedna mladost već tada je bila oduzeta.

Sa 21 godinom Nevena je postala robinja. Odvedena je u inostranstvo, bez dokumenata, novca i predstave o tome šta će je snaći, daleko od porodice, koja je ostala u Nišu. Oduzeti su joj mir i ljudsko dostojanstvo, pravo i vlasništvo nad sopstvenim telom. Ostala joj je samo nada, seća se.

U razgovoru za Telegraf.rs ponavlja da je danas u misiji. Želi da podeli svoju priču da bi ohrabrila druge žene. Kaže da ih je mnogo, da su posramljene i u strahu da govore. Želi da im poruči da njena priča ima srećan kraj.

Rasturena porodica – prvi preduslov
I tužan početak. Odrasla je sa bratom, roditeljima – i nasiljem. Otac je pio i gotovo svakodnevno tukao majku. Ona ih je gledala i strahovala. Detinjstvo je, kaže, provela u panici. Zato je, tvrdi, postala lak plen. Kada se zaljubila i kada je taj čovek želeo da povede, pitala se samo jedno.- Nisam pitala ni gde ni zašto ni kako, samo sam pomislila: ‘Gde si bio do sada? Čekam te godinama’ – navodi u intervjuu dodajući da je tražila izlaz.

Želela je, kaže, mir i neki srećniji život. Prilika se ukazala i ona ju je nepromišljeno iskoristila. Treptajem oka našla se u vozu, putujući za Holandiju. Vizu nije imala, a kasnije joj je postalo jasno da se preko granice “provukla” zahvaljujući podmićivanju. Čovek sa kojim je pošla u tom vagonu postao je neko drugi. Tad je osetila kako joj opasnost diše za vratom.- Bio je zaljubljen, nežan, dobar. Mislila sam da mi se ostvario san. Bila sam lak plen za njega. Nisam imala nekog ko će da stane uz mene, da me potraži – podvukla je priču o rasturenoj porodici, u dve rečenice navodeći šta joj se činilo i u još dve šta se ispostavilo tačnim.

U toj drugoj zemlji, čiji jezik ni danas ne govori, bila je prinuđena na prostituciju. Dve godine ulagala je napor u to da preživi. Cilj joj je bio da navede mozak i telo da intimno iskorišćavanje i nasilje prihvate kao rutinu, “da ne bi poludela”. Kaže i da ju je telo poslušalo, da je fizičko zdravlje sačuvala.

– Čega da me bude sramota? Zato što su me maltretirali fizički i psihički? Što sam bila prinuđena da radim nešto što mi u životu na pamet ne bi palo? Da ne bi ubili moju porodicu? – ponavlja šta joj je rečeno kada je kročila na strano tlo.

Ubistvo porodice – prva pretnja
Pretili su joj smrću najmilijih.

– Lomili su me tog prvog dana. Pretili su mi, maltretirali me psihički, fizički. Rekli mi da znaju gde žive moji roditelji i brat, da će ih pobiti sve ako ja bilo šta kažem, da sam im već puno dužna.
Znači, sve iste priče. Ja puno čitam o tome, o tom pitanju trgovine ljudima, gledam filmove, to je sve isto. Sve su priče iste, čak koriste iste reči, to je čudo – kaže navodeći da se nadala da će se pojaviti neko ko će je zavoleti i izbaviti.O dve godine ropstva ne govori u detaljima. Ne želi da kaže ime čoveka koji ju je načinio žrtvom trgovine ljudima. Ne želi da kaže ni u kom je gradu bila, kao ni pojedinosti o tome šta je sve doživela. I o spasenju govori u najkraćem.

– To je bilo baš kao na filmu, uzbudljivo. Morala sam da se krijem. Nedelja je bila, neradni dan, nije bilo skoro nikoga u tom klubu. Pozvala sam taksi i onda sam otišla samo do jednog dela puta, da bih tako prikrila tragove. Onda sam dalje pešačila. Posle sam se u njegovim kolima krila kao neki zlikovac, umirući od straha. To je bio završetak jednog strašnog dela mog života, kao da sam pobegla iz zatvora. Dan koji sam toliko čekala. Slobodu sam opet imala posle dve godine – objašnjava.

Dok se u glavi odmotava slika guma na asfaltu, dve glave kroz prozor auta, na opustelom putu i zalazak sunca, Nevenina priča dobija novi obrt. Posle dve godine ropstva u Holandiji sa, kako kaže, falš pasošem i ponovo bez poznavanja jezika, odlazi u Brazil.

Novi život – tamo gde je sunce
– Bili smo mesec, dva dana zajedno u Holandiji i onda sam došla u Brazil. Nisam smela da se vratim u svoj rodni grad, gde me svi znaju. Tada sam bila slomljena. Kako bih mogla da gledam ljude i da im kažem šta mi se desilo? Tako da sam samo poželela da odem mnogo, mnogo daleko, negde gde me niko ne zna i gde ima mnogo sunca – kaže navodeći da je na drugom kraju planete počela novi život.

U toj zemlji provela je 23 godine. Tu je upoznala bivšeg supruga sa kojim je dobila ćerku. Kaže da je imala sreće da ga upozna. U toj zemlji u “novom životu”, počela je borba sa starim demonima.Kaže da ima problem da veruje ljudima, ali da nikad nije prestala da veruje u ljubav. Ćerka Marijana (22) takođe zna njenu priču.

– Ona je vrlo inteligentna, osetljiva osoba. Razume ona sve to sigurno. Više puta je rekla kako mi se divi što sam to prošla i kako mogu da pričam o svemu tome. Ja ne krijem svoju priču ni od koga i kažem: koga je sramota neka ide dalje od mene – ističe.

Ipak, sa roditeljima je bilo nešto teže. Otac je umro ne znajući kroz šta je prošla. Majka je umrla pre dva i po meseca, na onaj svet otišavši tek sa naznakama onoga što je obeležilo Nevenin život.

Ocu oprostila, majku sačuvala od istine: “Želim da mirno spavam”
– Roditelji su ostali zajedno do očeve smrti. On je prestao da pije, ali je ubrzo dobio rak i umro. Svako u životu ima svoj put i svi mi imamo slobodnu volju da biramo šta ćemo sa tim životom – kaže dodajući da mu je oprostila: – Ja sam ojačala tek onda kad sam shvatila da sam mu oprostila.

– Majka je umrla 29. decembra i ona isto ne zna moju priču. Imala je problema sa srcem i svim mogućim bolestima. Da sam joj rekla, ona bi umrla. Jesam pričala u javnosti o svom iskustvu, ali ona nije znala. Pokušala sam da joj dam samo neku ideju, ali sam joj rekla ovako: ‘Što god da čuješ, sve ono što sam ja prošla u životu, ništa nije od onoga što si ti prošla. Doživela sam strašne stvari i nasilje, ali tebi pored mog oca bilo je mnogo gore.’ Htela sam samo malo da je uvedem, da nešto razume – objašnjava.

Sa bratom je bilo nešto drugačije. Kaže da se u Nišu vesti pročuju, te da je bio gotovo pripremljen na razgovor koji je usledio.

– Pitala sam ga mrzi li me? On je rekao da me voli. Onda smo plakali i pričali. Ljudi govore, to je mali grad. A uvek me mnogo voleo. Mnogo je tugovao za mnom, jer sam nestala bez traga.

IZVOR;TELEGRAF.RS

By admin

Sličan Sadržaj

You cannot copy content of this page