U drugoj sobi je spavao moj osmogodišnji sin. Samo jedna misao mi je bila u glavi: da on ne vidi ovu užasnu scenu. Ne znam koliko je vremena prošlo, pre nego što se agonija završila. Ejakulirao je u meni. Osećala sam se bedno, poniženo, bez integriteta. Napustio je sobu na isti način na koji je ušao – bez glasa.
To je bilo pre sedam godina. Od tada me je svekar Milan silovao dvadesetak puta. Uvek kad bi moj suprug Zoran otputovao u Irak gde je radio kao građevuinski inžinjer, znala sam šta me čeka. Posle prvog silovanja nisam htela da ćutim. Sve zam ispričala suprugu, iako sam znala da ima zategnut odnos sa ocem. Molila sam ga da se iselimo iz porodične kuće. Ta noć je bila paklena. Svekar se kleo da me nije pogledao. U jednom trenutku je počeo da plače. Iako je tvrdio da mi veruje, Zoran je u jednom trenutku rekao: “Njegova reč protiv tvoje”. Povukla sam se, zatvorila u sebe i posvetila sinu i poslu profesorke u srednjoj školi.
Osećala sam svekrove poglede po telu još od vremena kad smo Zoran i ja počeli da se zabavljamo. Bio je bahat čovek, pre nego što se penzionisao radio je u Službi državne bezbednosti, mislio je da sve može i da je najpametniji. Nikad mi nije bio simpatičan. Od kad je preminula svekrva, postao je još agresivniji. Stalno se svađao. Kako smo Zoran, sin i ja živeli na spratu velike kuće, a svekar u prizemlju, retko smo se viđali.
Sledeći Zoranov odlazak označio je početak košmara. Svekar me za tri meseca, koliko je suprug bio u Iraku, silovao sedam puta, Bio je sve grublji. Toliko se osilio da mi je razvaljivao vrata od sobe koja sam počela zaključavati. Jednu noć mi je udario nekoliko šamara cereći mi se u lice. “Znao sam da voliš grubo”, rekao mi je
izvor:web vijesti
