Dodik drži BiH u šaci onoliko koliko želi: Kako je zaštitio Srbe od preglasavanja?

Iako u delu međunarodne zajednice koja nije baš prijateljski nastrojena prema Srbima, Dodika percipiraju kao separatistu u BiH, on vešto koristi prednosti Dejtonskog sporazuma

Narednog utorka u Sarajevo stiže Milorad Dodik, zvanično neprikosnoveni lider Srba sa one strane Drine. Stiže da preuzme dužnost člana Predsedništva BiH, njemu toliko neželjene države. Osim što je uspeo da osvoji mesto srpskog predstavnika u organu kolektivnog šefa susedne nam države, po svemu sudeći uspeo je da obezbedi i da ne bude preglasan od strane Šefika Džaferovića (iz reda bošnjačkog naroda) i Željka Komšića (iz reda hrvatskog naroda).

Kako je najavio, sednicima u Sarajevu prisustvovaće lično ili putem video linka. Mnogo toga zavisi od toga, ako mu iza leđa bude stajala srpska zastava. Poslovnik o radu Predsedništva BiH, član 19 mu omogućava, da ako je fizički sprečen da prisustvuje sednici, njegovo učešće se obezbedi telekomunikacionim sistemima.Takođe, Dodiku je bitan još jedan član tog pomenutog Poslovnika – 42. On definiše procedure koje preglasani član Predsedništva pokreće u slučaju preglasavanja.

Jedan od članova koji je preglasan može odluku donetu preglasavanjem proglasiti destruktivnom po vitalni nacionalni interes.

Odluke o spoljnoj politici BiH, imenovanje ambasadora, sprovođenje odluka Parlamentarne skupštine BiH, samo su neke od stavki o kojima bi mogla raspravljati Narodna skupština Repubike Srpske, ukoliko u budućem radu Predsedništva Šefik Džaferović i Željko Komšić preglasaju Milorada Dodika po ovim pitanjima.

Tada nastupa priča o 2/3 narodnih poslanika. A Dodik je očito uspeo da okupu tu većinu u Skupštini RS. Naime, kontroliše 56 od 83 poslanika, a sve su mu bliži NDP-a Dragana Čavića, kao i delovi SDS-a.

S tim u vezi, ako dvotrećinska većina potvrdi da odluka destruktivna po interese Srba, ona ne stupa na snagu.

Međutim, Dodik se tu ne zaustavlja. Želi jedinstvo deset srpskih zastupnika u Predstavničkom domu državnog Parlamenta, a najavljena je i koalicija sa HDZ BiH.

Dodik je uspeo da prepozna ono što je skoro pa aklamitvna volja građana Republike Srpske, kaže za Telegraf.rs, analitičar Cvijetin Milivojević.

– Birači su, ne samo na ovim izborima, već i na prethodnim 2014. godine, glasajući bilo za koaliciju oko SNSD-a, bilo za tadašnju opozicionu koaliciju koja se tada zvala Savez za promene a sada Savez za pobedu, zapravo glasali za jedinstvo te dve koalicije makar kada je reč o predstavaljanju RS na nivou cele BiH, odnosno u centralnim organima vlasti – izjavio je Milivojević.

Kako nam je rekao, nažalost tadašnja, a i sadašnja opozicija nisu shvatili tu poruku, a Dodik jeste.

– Dodik je prepoznao tu poruku birača i faktički učinio dva koraka više u onome što jeste pravo očekivanje građana Republike Srpske, a to je da na nivou BiH srpski narod, kao jedan od tri konstitutivna naroda, ima jedinstven glas – ukazao nam je ovaj analitičar.

On smatra da je opozicija, predvođena SDS-om, u protekle četiri godine dozvolila sebi nelegitimnu, nelegalnu i moralno diskutabilnu poziciju.

– Dakle, da se u koaliciji na niovu centralnih organa na nivou BiH pojavi sa dve pobedničke stranke u druga dva konstitutivna naroda – SDA i HDZ BiH, a da kao gubitnička stranka u RS, bude predstavnik srpskog naroda, što je bio nonsens – pojašnjava Milivojević.

Takođe, Milivojević kaže da su potezi, koje je povlačio taj deo organa BiH koji su činili Srbi, uglavnom bili potezi koji nisu doprinosili Republici Srpskoj.

– To je ono što je Dodik prepoznao i ono što on sada čini. On i ovako ima ubedljivu većinu u Skupštini RS, ali Dodik poziva na razgovore predstavnike stranaka koji su na izbore izašli kao opozicione ili delove tih partija, poput NDP-a Dragana Čavića, tj. delove SDS-a oko Obrena Petrovića, i uspeva da ih okupi u jedinstven politički front. Taj front je normalna pojava. Situacija je do sada bila takva da vi unutar bošnjačkog ili hrvatskog političkog korpusa nikada niste imali nesaglasje kada je reč o vitalnim nacionalnim interesima Bošnjaka ili Hrvata, kao konstitutivnih naroda. Kod Srba smo imali paradoksalnu situaciji da ministar bezbednosti BiH iz SDS Dragan Mektić na spisak nepoželjnih osoba stavi “Noćne vukove” ili neke ruske pisce – podseća Milivojević.

S obzirom na to kako teku pregovori oko formiranja koalicije, Milivojević navodi da će i u Parlamentarnoj skupštini BiH gde je za svaku odluku potrebno 2/3 glasova srpskih poslanika, Dodik obezbediti tu većinu.

– Vidim da neki poslanici, koji su izabrani na listi opozicije, poput Petrovića, delovaće u okviru kluba SNSD-a – ističe analitičar i dodaje:

– Dodik ima u rukama BiH, onoliko koliko želi da je ima u rukama.

Prema Milivojevićevim rečima, u delu međunarodne zajednice koja nije baš prijateljski nastrojena prema Srbima, Dodika percipiraju kao separatistu u BiH, iako je on čovek koji zastupa ideju teksta, a ne slobodnog tumačenja duha Dejtonskog sporazuma.

– Dejtonski sporazum, kojim je završen građanski rat u BiH i kojim je formirana BiH, predviđa državnu zajednicu dva konstitutivna entiteta i tri konstitutivna naroda. Dakle, suverenost izvire iz konstitutivnosti naroda, a ne iz nekakve nadgrađanske pozicije – kazao nam je Milivojević.

Prema njegovom shvatanju, Dodikova teza je povratak na izvorni Dejton.

– Tamo lepo piše da su u entitestskoj nadležnosti i odbrana, unutrašnji poslovi, spoljna politika, monetarna politika, carina, granična policija, kao i niz drugih manje ili više važnih nadležnosti, od kojih je preko 70 faktički silom, voljom takozvanih visokih predstavnika takozvane međunarodne zajednice, oduzeto Republici Srpskoj – rekao je Milivojević.

– Ako se Dodik bori za vraćanje na izvorni tekst Dejtonskog sporazuma iz koga se izvodi i Ustav BiH, to je znak da se ne bori za uništavanje BiH, već je možda on u pravu kada kaže da je njegovo insistiranje na izvornom Dejtonu zapravo pokušaj da se spasi BiH onakva kako je napravljena i dogovorena u Ohaju 1995. godine – zaključio je Milivojević.

Za ponedeljak 19. novembar najavljena je konstitutivna sednica Narodne skupštine RS, na kojoj bi zakletvu trebala da položi novoizabrana predsednica Željka Cvijanović, ali i prema najavama i član Predsedništva BiH Milorad Dodik. Dan kasnije Dodik će se zakleti i u Sarajevu.

izvor:M.Ivas ([email protected])