Ljubica iz Arilja je skupila hrabrosti i ispričala kako i zašto je uništila brak sa Milanom, kojeg je toliko volela. Njena priča je odličan primer svim muškarcima i ženama koje pomisle da prevare svog partnera, radi kratkotrajne zabave, jer nekada takav potez može imati pogubne posledice. Danas se gorko kaje zbog svega što je uradila i ima samo želju da joj oproste ljudi koje je povredila.
Prenosimo vam njenu ispovest u celosti:
“Moje ime je Ljubica i živela sam u malom seoskom mestu, okružena tajnama, skandalima i greškama koje su obeležile moj život.
Milan i ja smo dugo godina pokušavali da dobijemo decu. Deset godina mukotrpnih i neuspešnih pokušaja. Svakim danom sam postajala sve očajnija, čežnjiva za malim bićem koje bi nosilo našu ljubavnu priču dalje. Bio je to teret koji mi je teško pao, a osećala sam se nemoćnom i izgubljenom.
U trenucima najveće tuge, upoznala sam Zlatka, našeg komšiju. On je postao moja uteha, mesto na kojem sam privremeno nalazila sreću. Ali u tom trenutku nisam shvatala koliko će te odluke koje sam donela na osnovu očaja i slabosti, izmeniti tok mog života.Jednog kobnog dana, zaboravila sam da isključim svoj Fejsbuk nalog, a svekrva je pročitala prepisku između Zlatka i mene. Bila sam u četvrtom mesecu trudnoće sa Zlatkovim detetom. U poruci sam mu napisala: “Trudna sam. Nosim tvoje dete, ostaću kod Milana dok ne završiš opremanje kuće. Odave mi je lakše da idem na posao.” Njegov odgovor je bio hladan i sebičan: “Oguli ga za lovu dok se ne snađemo.”
Taj trenutak je bio prekretnica u mom životu. Shvatila sam koliko sam ogrešila o Milana i koliko sam narušila temelje našeg braka. Bio je to trenutak u kojem sam se suočila sa sopstvenom greškom i saznanjem da sam izneverila ljubav i poverenje osobe koju sam najviše volela.
Vreme je prolazilo, a ja sam pretrpela gubitak bebe koju sam nosila. Veza sa Zlatkom je postajala sve gora, puna toksičnosti i bola. Sve što sam gradila na lažima i prevari je počelo da se raspada. Tada sam shvatila da je karma ili možda Božja kazna zaista stigla do mene. Ali iz te tuge i kajanja, iznikla je spoznaja o sopstvenim greškama.
Danas, kada pišem ovo pismo ispovesti, nadam se da će moj primer biti drugima za nauk. Shvatila sam svoje slabosti i koliko sam bila očajna da popunim prazninu u svom životu. Ali takođe sam shvatila i važnost iskrenosti, vernosti i poštovanja u ljubavi. Moja priča je svedočanstvo o tome kako ljudska priroda može biti sklonija greškama, ali i sposobna za samorefleksiju, kajanje i ispravljanje.
Moja želja je da ova priča bude putokaz drugima, da izbegnu iste greške koje sam ja napravila. Neka moje iskustvo bude opomena o važnosti ispravnog odlučivanja, održavanja moralnih vrednosti i brizi o onima koje volimo. Možda će moja priča nekome pomoći da se suoči sa svojim greškama, oprosti sebi i krene napred ka boljem i ispunjenijem životu”, rekla je ona
IZVOR:STIL.KURIR.RS
Facebook Comments