Posrednici vole da rade sa Srbima, jer su pošteni i niko na njih nema pritužbe. Neveste iz Albanije, Ukrajine i Rusije smanjuju sve veći broj seoskih neženja
LjUBOV iz Ukrajine postala je ljubav za ceo život Dušanu Obradinoviću iz sela Štitar kraj Šapca. Upoznali su se posredovanjem udruženja „Seoski prag“. Dušan je video Ljubovinu sliku, ona njegovu i odlučili su da se upoznaju. Bila je to ljubav na prvi pogled, a posle tri nedelje Dušanovog boravka u Ukrajini odlučili su da započnu zajednički život.
U braku su već 12 godina. Imaju sina Viktora, koji ide u drugi razred, i ćerku Gabrijelu, koja je sada đak petak.
– Ženio sam se ja više puta i pre moje Ljube, ali nije išlo. Dovedem ženu, ona neće ništa da radi, ne slažemo se. Vidim ne ide, pa odustanem – započinje Dušan priču za „Novosti“. – Sa Ljubom je sve drugačije. Odmah smo se razumeli. Nema bolje od nje u celoj Srbiji i ne bih je menjao ni za šta na svetu.
Dok razgovaramo sa Dušanom, Ljuba je na Kvantaškoj pijaci. Prodaje povrće iz njihove bašte. Gaje ren na njivi od skoro tri hektara, Ljuba godišnje uzgoji i po hiljadu pilića, sade boraniju, zelen i drugo povrće.
Ovo je samo jedna od više stotina srećnih priča u kojima su neženje iz srpskih sela sklopile brakove sa devojkama „iz uvoza“.
Iz ljubavi ili iz računa, u Srbiji se godišnje sklopi bar dve hiljade brakova sa strancima. Ukrajinke, Ruskinje i Albanke prednjače na listi srpskih snajki. One bar delimično skraćuju spisak od blizu 200.000 neženja u srpskim selima.
ROĐENO VIŠE OD 100 DECE
VIŠE od stotinu dece rođeno je do sada u brakovima Srba i Albanki. Pojedini parovi već imaju po troje dece. Neke mlade iz Ukrajine udale su se za razvedene muškarce, sa decom iz prvog braka, ali su zajednički još uvećali potomstvo. Sve devojčice i dečaci imaju srpska imena.
Statistika za Beograd kaže da je 15 odsto brakova sklopljenih prošle godine bilo sa strancima.
– U Beogradu je prošle godine sklopljeno ukupno 7.610 brakova. A u prvih šest meseci ove godine bilo je 4.010 venčanja – kaže za „Novosti“ Olivera Raičević, načelnica Odeljenja matičara Grada Beograda. – Od ukupnog broja brakova u Beogradu, svake godine je između deset i dvadeset procenata sklopljeno sa stranim državljanima. Poznanstva sklopljena na putovanjima ili putem interneta, pretvore se u veze, kasnije i brakove.
PO selima je, međutim, drugačije. Brakovi su uglavnom ugovoreni, a između mlade i mladoženje posreduje agencija ili udruženje građana. Ponekad potencijalne mlade iz „uvoza“ dovode na seoske sabore.
– Sela u Raškoj su pusta. Devojke odlaze u gradove, a momci ostaju samci, jer nemaju s kim da se žene. Nužda nas je pre pet godina naterala da počnemo sa upoznavanjem naših neženja sa mladim Albankama – priča Vojin Vučićević, menadžer humanitarne organizacije „Stara Raška“. – Parovima smo ranije davali po 500 evra pomoći, a pre toga momke vodili u Skadar da odaberu neveste.
Za devojke koje dolaze u Srbiju, Vučićević kaže da su vredne i čestite, a da su brakovi skladni, a od 300 sklopljenih brakova, samo su dva razvedena.
Neki i žive od upoznavanja naših mladoženja sa ženama iz inostranstva. Zoran Đoković iz Skadra u Albaniji drži agenciju koja posreduje u sklapanju ovakvih poznanstava. Cena je različita, zavisno od troškova koje agencija ima, da li momci dolaze na „gledanje“ ili samo razmenjuju fotografije. Neki su neodlučni, pa dolaze i nekoliko puta.
– Oko 200 devojaka iz Albanije udalo se u Srbiju, Bosnu i Crnu Goru posredovanjem moje agencije – otkriva Đoković. – Volim da radim sa Srbima, jer su dobri ljudi iz poštenih familija, pa se devojke ne žale. Zadovoljne su obe strane. Najviše ih je iz raške oblasti.
Đoković je razvio i čitav sistem provodadžisanja, pa tačno zna da proceni ko je za koga, koliko momak treba da bude stariji od devojke, kako nevesta treba da izgleda. Ne preporučuje razliku veću od deset godina.
IZGUBLjENA U PREVODU
KAD je Ljubov, koju u Srbiji zovu Ljuba, tek stigla u Mačvu, jezik je bio barijera za snalaženje. Komšinice su dolazile i sve joj govorile kako je vredna. A Ljuba se našla u čudu i plakala danima. Jer, u njenoj zemlji „vredna“ znači „bezobrazna“. Dušan joj je onda objasnio da to na srpskom znači da puno radi.
Momci iz Šumadije, međutim, više vole Ruskinje i Ukrajinke. Mada je ovakvih brakova ranije bilo više.
– Dok smo mi za Rusiju bili Amerika, one su rađe dolazile – dodaje naš sagovornik.
Da je Ruskinja manje, slaže se i Slobodan Nikolić, predsednik udruženja „Seoski prag“ iz Šapca. Oni se bave sličnim poslom. Takođe besplatno. Slični su im i uspesi – oko 300 brakova, a tek pokoji razvod.
– Ruskinja je manje, ali su i dalje tu Ukrajinke. One rado dolaze – objašnjava Nikolić. – Javljaju nam se momci zi svih krajeva, i to ne samo iz sela. Svima pomažemo besplatno. Samo plaćaju članarinu od 2.000 dinara.
Nikolić dodaje i da su momci zainteresovani, jer su devojke iste veroispovesti, slične kulture i običaja.
Jedan od momaka kome je srce „zarobila“ Ukrajinka je i Saša Neđić iz sela Raduša kod Valjeva. Sa Irinom se oženio 1999. godine.
– Prvo smo se mesec dana družili, pre nego što smo odlučili da živimo zajedno. Irini je isticala viza, pa smo i venčanje malo ubrzali, da bi dobila papire za ostanak. Sada živimo skladno, imamo dvoje dece. Zadovoljni smo oboje, a i naše familije – priča nam Saša. – Nisam se osvrtao na tuđe komentare na to što sam oženio Ukrajinku.
Bilo je u njihovom susretu, kaže, i sudbine. Iako su za upoznavanje imali posrednika. Jer, bilo je devojaka u selu, ali se odjednom pojavila Irina i osvojila mu srce.
IZVOR;NOVOSTI.RS
