“Krimosi” sa beogradskog asfalta devedesetih godina predstavljali su strah i trepet. Uglavnom su to bili mladi momci koji su gospodarili gradom, a jedini zakoni koje su poštovali, bili su njihovi unutrašnji, moralni zakoni.
Bili su fatalni za dame. Mrkim pogledima i krvavim pesnicama zavodili su red. Brutalni, surovi, kamenog srca – važili su za kriminalce kojima ništa nije svet..
Iako su ubijali, krali, pljačkali, imali su žene koje su iz bezuslovno volele – majke.
Šta su majke najvećih srpskih mafijaša devedesetih godina mislile o svojim sinovima kriminalcima, njihovim “poslovima”, idelima kojima su težili, a koji su samo njima bili poznati.
Majka Đorđa Božovića Giške – Milena Božović
Đorđe Božović Giška proglašen je za državnog neprijatelja, tvrdila je njegova majka Milena i najbolji prijatelj Jovan Otašević, zato što je na mitingu opozicije 9. marta 1991. godine na beogradske ulice izveo 2.000 momaka “kako bi se pobunio protiv režima Slobodana Miloševića”.
Giška je u zatvorima proveo 11,5 godina. U Beogradu i Srbiji je bio više puta hapšen zbog tuča, a jednom zbog bacanja “Molotovljevog koktela” na kuću jednog policijskog inspektora.
Giškina majka, Milena Božović je otkrila da joj ne dolazi niko od onih sa kojima je Đorđe bio blizak. Da su joj sva obeležja Giškina sa ratišta maltene oteli. Jedino što je majci ostalo od pokojnog sina jesu uspomene i dva ćebeta u kojima su ga doneli i krvave zastave s kojom su ga pokrili kada su joj ga doneli mrtvog. I Sveto pismo, njegovo. Kao i 300, 400 pisama koje joj je slao.
Giška je 15. septembra 1991. kada je poginuo u blizini Gospića, pod neobičnim okolnostima.
Prema rečima njegove majke, nakon njegove smrti su svašta pričali za njega. Ipak, on je za nju uvek bio dobar čovek.
– I prvi put je dopao u miliciju zato što je drugima pomagao. Vraćao se s društvom iz nekog restorana u blizini Kalemegdana. Prolaze i čuju kako neko zapomaže. A tamo u šetnju muškarac i žena. Ona noseća. Spopali ih manijaci, njih dvojica. Jedan uhvatio muža i drži ga, drugi napada na ženu. E bede, mučenica već u sedmom mesecu. I moj Đorđe dotrči s dnigovima, uhvate ovu dvojicu i izudaraju ih. Kad, eto i milicije. Ovi što su dobili batine pobegnu, a miliconer počne da viče na Đorđa i njegove drugove. Kao, otkud njima pravo da isteruju pravdu, da bilo koga tuku. I preda ih sudiji za prekršaje zbog remećenja javnog reda. On štitio nejake, a ovi njemu sude. Hoću da vam kažem da su mu se sve nepravedne stvari događale. I onda je počeo da beži, da radi po svome. A bio je nekako borben od malih nogu, nepravdu nije trpeo… – ispričala je ona.
Milena je rekla da je umela Đorđu često da lupi šamar, a on drhti, okrene se i izleti kroz vrata. Nikada joj kaže ni reč nije rekao jer su mu roditelji uvek bili svetinja.
Inače, Milena Božović je učestvovala u Drugom svetskom ratu kao vojnik u trećoj albanskoj brigadi u Albaniji.
– Moj sin je rođen za smrt i smrt ga je uzela. Otišao je da pogine tamo gde je bilo najdalje i najopasnije. Pao je u jurišu. Vojska ga je ostavila bez zaštite. Gađali su ga sa svih strana i nije mu bilo spasa – ispričala je Giškina majka na godišnjicu njegove smrti.
Giška joj se poslednji put javio 14. septembra ’91. godine, dan uoči pogibije.
Rekao joj je: – Majko, da devet sinova imaš, da ih svih devet ovamo pošalješ i sve da ih izgubiš, a ne samo mene jednoga, i da suzu ne pustiš. Takvi su jad i tuga pritisli ovaj narod – rekla je ona.
Majka Branislava Matića Belog – Milica Matić
Beli je važio za bogatog čoveka. Prvi veći novac stekao je špekulacijama sa bonovima za benzin, a kasnije se prebacio na poslovanje sa auto-otpadima, od čega se i obogatio. S podzemljem ga je povezivalo prijateljstvo sa Đorđem Božovićem Giškom i nekoliko prestupa u mladosti.
Beli je ubijen ispred svoje kuće na Voždovcu rafalima dvojice ili trojice napadača 4. avgusta 1991. Tog dana prisustvovao je u Topoli smotri Srpske garde sa 7.000 dobrovoljaca, a kući se uputio sa komandantom Garde Đorđem Božovićem Giškom i Aleksandrom Kneževićem Kneletom. Nakon obavljenog zadatka, ubice su uskočile u beli “mercedes” bez tablica i pobegle. Za njima je ostalo 27 čaura.
Krajem osamdesetih angažovao se na strani socijalista, pa je kao vatreni pristalica platio štampanje kalendara sa slikom Slobodana Miloševića. Brzo će se, međutim, prikloniti opoziciji i Vuku Draškoviću. Zajedno sa Giškom, Beli je bio tvorac ideje i realizator osnivanja Srpske garde, Vukove paravojne jedinice.
Njegova Majka, Milica, rekla je da je Srpska garda njenom sinu sam došla glave.
– Kad je bio u zatvoru, bilo mi je mnogo teško. Vraćam se iz posete sva utučena, ali, ko velim, hvala Bogu da ga politika ne interesuje jer se za to gubi glava. Ko god se istakao u prošlom ratu bio je ubijen…
On je svojevremeno izjavila i da je Brana, kako ga je ona zvala, imao sve.
– I kod najsiromašnijih ljudi, ako imaju jedinca, oni će da mu pruže sve. Uvek sam strahovala za njegov život i zato mu pružala sve. Opet, od ranog detinjstva bio je jako dobar, voleo drugove, voleo ljude.
Prema njenim rečima, Beli je počeo veoma rano da zarađuje. Kada je krenuo sa bonovima za benzin ona se plašila, jer je to bilo nezakonito.
– Imala sam nekih 7.000 dolara na knjižici. On je tražio, daj, daj, treba mi, vratiću ti. Zajedno odemo, podignemo novac i odatle je krenuo. Više nikad nije trebalo pare da mu dajem.
Strašno se plašila njegovog nestašluka, a njegovo društvo joj se nikada nije dopadalo. Od malih godina učila ga je stranim jezicima, i kako kaže kasnije je znao pored engleskog i italijanski, nemački…
– Hteo je neku svoju pravdu, svakom da učini, pomogne. Ovde se dolazilo, tražilo od njega. Svi su ga hteli kada je imao novac. Na meni je sve ostalo posle Branine smrti. Nisam znala ni gde da se okrenem, a kamoli kako to da radim. Začas su svu Braninu imovinu zaplenili, svako je za sebe zgrabio koliko je mogao – rekla je Milica.
Neki novac je uspela da sačuva, ali kako kaže, dala je u banku kod Dafine i Jezde, nije podigla na vreme i sada joj nije ostalo skoro niša.
– Uglavnom, vidim da su se posle Braninog ubistva mnogi njegovi vajni prijatelji povukli. Više ih ne interesuje ni garda, ni kralj, ni politika…
Majka Ljubomira Magaša (Ljuba Zemunac) – Rosa Ćurčić
Jedan od najčuvenijih beogradskih “žestokih momaka” Ljubomir Magaš poznatiji kao Ljuba Zemunac bio je preke naravi i izuzetne fizičke snage. O njemu su ispričane mboge priče. Važio je za najvećeg mangupa Jugoslovenskog asfalta. Bio je poznat i kao bokser u “Radničkom” iz Beograda.
Ispred Zemaljskog suda u Frankfurtu 10. novembra 1986. ubijen je Ljubomir Magaš.
Njegova majka Rosa je ispričala kako se osećala kada je čula priče nakon Ljubine smrti, šta je znala i nije o njegovim poslovima.
– Na svakom njegovom suđenju sam bila. Imao je tri suđenja u životu i to uvek za silovanje. A to mu je policija namestila. Ja ne tvrdim da nije imao loših strana. Ja jedina znam sve o njemu.
Svojevremeno je novinarima govorila da je zbog Ljube često bila u “neprijatnim situacijama.”
– Ja sam ponekad bila u neprijatnim situacijama. Ljuba je bio normalne visine, ali je imao jak vrat i stravično jake mišiće. Kud god se ja pojavim, ovako sitna, a on grdosija pored mene, ljudi ne mogu da veruju. Umeo je to da koristi i pravi viceve. Znate, drugačije se gleda kad majka dođe u posetu u zatvor, drugačije kad je otac. Bio je u Mitrovici, ja odem u posetu. Sednemo mi i razgovaramo, kad vidim ja da jedan milicioner ne skida pogled s mene. Pitam Ljubu sto me onaj tako gleda, a on kaže: “Znaš, Roso, ovde se svi brane s bratom ili ocem, a ja sam im rekao dobro, dobro, izgorite vi meni ruku, ali će vam moja Rosa izgoreti Mitrovicu!”
Majka Miladina Suvajdžića (Đura Mutavi) – Ibojka Suvajdžić
Bivši pripadnik zemunskog klana i sadašnji svedok-saradnik Miladin Suvajdžić, zvani Đura Mutavi, jedini je i dalje među živima od gore navednih kriminalaca devedesetih godina.
Ovaj Novosađanin bio je jedna od važnih karika u kriminalnom lancu tadašnjeg zemunskog klana i njihovih vođa Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma. Uhapšen je tokom policijske akcije “Sablja” 30. marta 2003. godine u okolini Novog Sada, kada je, kako je saopštio tadašnji Biro za komunikacije Vlade Srbije “krenuo na pecanje”.
Nekoliko dana ranije policija je privela i njegovu majku Ibojku Suvajdžić, a pretrsom njihovih stanova i kuća nađeno je ukupno 15,9 kilograma heroina. Droga je pripadala zemunskoj bandi, a Đura Mutavi je bio zadužen za njenu distribuciju na području Vojvodine.
Do tog dana Ibojka je bila samo siromašna starica iz Gagarinove ulice u “srpskoj Atini”, koja je skromnu penziju dopunjavala prodajom jaja sa svog imanja.
Slučaj Ibojke Suvajdžić, majke Đure Mutavog, predstavljao je novu ulogu žene u srpskom kriminalu – “požrtvovanu majku”.
Iboljka Suvajdžić provela je neko vreme u zatvoru. Iboljka je zapravo činila sve da zaštiti svog sina. Tako je, zapravo, Đura Mutavi i pristao da svedoči u korist države. Njegov jedini uslov je bio – pustite mi majku i sve ću vam ispričati.
Policajci su obećanje, uprkos protivljenju nekih rukovodilaca “Sablje”, ispunili. Iboljku su doveli u posetu sinu, oboje su se rasplakali, majka je puštena iz pritvora, a Đura se držao reči – kada je počeo da svedoči o načinu rada i zločinima “zemunaca” teško ga je bilo zaustaviti.
Majka Kristijana Golubovića – Milanka Golubović
Milanka Golubović, majka Aleksandra Kristijana Golubovića, još jedna je “požrtvovana majka” koja bi sve uradila za sina.
On je zajedno sa Kristijanom privedena i zadržana u pritvoru 2010. godine. Sumnjičila se da je sa sinom i još nekoliko članova grupe učestvovala u dilovanju droge, što je ona negirala pred istražnim sudijom.
Milanka, uprkos sinovljevom podebelom dosijeu, do sada nikada nije hapšena i privođena, a kako upućeni tvrde, sve što joj se događa teško joj je palo.
U Milankinom stanu pronađeni su droga i vaga za razmeravanje.
Prema rečima Golubovićevog prijatelja, loš odnos s majkom Milankom odveo ga je u kriminal.
– Otac mu je bio u zatvoru zbog teške pljačke koja je završena ubistvom, majka je kao stjuardesa stalno bila na putu, pa je živeo s babom, koja ga je odgajala. Očigledno je bio veoma vezan za mamu i patio je zbog udaljenosti. Da bi se izborio za njenu ljubav i naklonost, počeo je da se dokazuje pred lokalnim starijim kriminalcima sa Zvezdare, koji su ga koristili, tražili od njega da nekog prebije, opljačka. On nije znao za pojam “dome, slatki dome”, samo za ulicu. Nije imao nikog da ga usmeri na pravi put, na ulici je tražio uzore, uvažavanje, podršku, vrlo brzo je ušao u krimi-svet. Milanka je podržavala takvo njegovo ponašanje, a kasnije je postala glavni mozak svih kriminalnih poslova, pa me nije začudilo što je uhapšena s njim 2010. godine zbog dilovanja droge – rekao je svojevremeno Kristijanov školski drug.
Majka Milorada Ulemeka Legije – Natalija Ulemek
Da majčinsku ljubav prema sinu ništa ne može da poljulja možda najbolje govori slučaj Natalije Ulemek, majke Milorada Ulemaka Legije. Ona je, nakon izricanja presude za atentat na premijera Đinđića, izjavila:- Moj sin je nepravedno osuđen, ali vreme će pokazati ko stoji iza atentata. On je žrtveno jagnje i neka se vesele njegovi neprijatelji, neka im to bude najveća radost u životu.Da je nekog ubio, ne bi se predavao. Nigde u svetu ne bi mogao da živi s tim da njegovi ratni drugovi trunu u zatvoru, a on da bude slobodan.
– Niko ne reče šta je radio na Kosovu i Metohiji dok je branio srpski narod, Pećku patrijaršiju i manastir Dečane. Mnogi sveštenici se mole sada za njega, a moga sina čuvaju sveci i Gospod Bog. Jedan takav čovek koji je branio svoj narod ne može biti zločinac. Iskoristili su ga oni koje je doveo na vlast 5. oktobra. Žao mi je što sam ga tako vaspitala, trebalo je da ga odgajam kao što su to radili roditelji ovih što su sada na vlasti. Moj sin je heroj. Mnogi mi na ulici prilaze i čestitaju, govoreći mi da sam majka velikog srpskog heroja – izjavila je ona svojevremeno.
IZVOR:KURIR.RS
Facebook Comments