“MISLILA SAM DA IDEM U DANSKU DA ČUVAM STARIJE LJUDE, A EVO KAKO SAM ZAVRŠILA”: ŠOK ISPOVEST ŽENE KOJA JE BILA ŽRTVA PREVARE
Ispovest žene koja je završila kao robinja, jer je bila žrtva mnogima će otvoriti oči.
Devojke koje postaju robinje, uglavnom bivaju žrtve prevare na koju naivno nasednu. Pre nego što ih uvuku u robovlasnički odnos, obećavaju im uglavnom poslove koji nude “laku zaradu”. Međutim, ono kasnije postaju žrtve belog roblja.
Svake godine hiljade žena iz zemalja u razvoju dovode se u evropske gradove kako bi prodavale svoje telo za novac. Džul, mlada Nigerijka koja je očekivala da će postati negovateljica, a na kraju završila kao prostitutka, uspela je da pobegne uz pomoć dva slučajna susreta, piše Noizz .
Džul (nije njeno pravo ime) opisuje svoj dolazak u Dansku.
– Zahvaljivala sam se Bogu zbog prilike da budem u ovoj zemlji. Radovala sam se na početku rada – priča ona.
Uhvatila je let iz Nigerije misleći da ide tamo da neguje starije ljude.
– Ljudi kojima se trguje prolaze kroz Libiju i obično se voze autobusima i čamcima. Ali ovo je bilo tako dobro organizovano da uopšte nije bilo sumnjivo – kaže ona.
Međunarodna organizacija za migracije procijenila je da će 80 odsto nigerijskih žena koje putuju kopnom, a zatim pokušaju da pređu Mediteran, budu prodate u evropsku seksualnu industriju. Džul je čula za žene koje su, nakon opasnog putovanja, doživjele takvu sudbinu, ali pošto je njeno putovanje počelo na aerodrom u Lagosu, bila je uvjerena da ona neće doći isto.
U Kopenhagenu ju je dočekala Nigerijka koja je sledećeg dana odvela u Vesterbro, četvrt crvenih fenjera u Kopenhagenu.
– Gledala sam okolo tražeći nekakvu bolnicu – seća se Džul.
Neko vreme su šetale ulicama, a Džul je rečeno da vodi računa o svom okruženju.
– Tada je žena rekla: Ovde ćeš raditi. Pogledala sam oko sebe da vidim li ona na neku zgradu koju nisam primetila. Ali ne, mislila je na ulicu kojom smo hodale. Tada mi je rekla da ću biti prostitutka, a ovde loviti klijente. Ceo svet mi se srušio u trenu…
Džul je te iste večeri imao jedan slučajan sastanak koji će se kasnije pokazati kao jako važan. Mišel Mildater iz “HopeNow”, nevladine organizacije koja pomaže žrtvama trgovine ljudima u Danskoj, uočila je malu, plašljivu dvadesetogodišnju devojku i dala joj karticu sa brojem telefona.
Njena ‘madam’ rekla joj je da ne vjeruje u ovaj engleski na biciklu. Tada je Džul pronašao svog prvog kupca.
“Čovek je dao madam 4.000 kruna da me odvede kući”, seća se Džul.
“Vozio me, činilo mi se, zauvek. Tada nisam govorila jezik i nisam imala pojma šta govori, morali smo da koristimo ‘Google Translate’ da bismo komunicirali. Bilo je zastrašujuće.”
Čak ni u mesecima koji su usledili, Džul nije bilo lakše da proda svoje telo radi seksa.
“Nisam bila dobra u tome. Bila sam ona stidljiva devojka u ćošku. Ali uvek bi me našli, jer redovni korisnici takvih usluga znaju kada dođe nova osoba i žele da probaju deo nje.”
Prema poslednjim podacima koje je objavila EU, u 2017/2018. na starom kontinentu registrovano je više od 14.000 žrtava trgovine ljudima.
Ali to je samo vrh ledenog brega, jer predstavlja samo identifikovane slučajeve. Polovina žrtava dolazi izvan EU, a Nigerija je među prvih pet nacionalnosti. Seksualna eksploatacija ostaje glavna svrha trgovine ljudima. Prema podacima Evropske komisije, za godinu dana prihodi od toga se procenjuju na neverovatnih 14 milijardi evra.
Ženama koje su prinuđene da zarađuju za život na ovaj način rečeno je da svojim trgovcima duguju ogromne sume za put i smeštaj.
“One su dužnički robovi”, kaže Sine Plambeč, viši naučnik u Odeljenju za migracije na Danskom institutu za međunarodne studije.
“Nigerijske žene su jedna od grupa seksualnih radnica migranata sa najvećim dugom. Može da dostigne između 10.000 i 60.000 evra. A kada imate takav dug, morate brzo da zaradite mnogo novca. Ako nemate papirologiju da radite, najbrži način da zaradite novac je u industriji seksa”.
Džulini trgovci su joj rekli da će morati da im plati 42.000 evra, u ratama. Kako bi se dodatno uplašili, pozvali su se na sastanak na groblju, dan prije nego što je odletela iz Nigerije.
“Bila sam prisiljena da dam zakletvu da ću platiti novac bez obzira na sve i da neću otkriti ko me je prodao. Ako bi to prekršila, puno loših stvari bi se dogodilo meni i mojoj porodici.”
Kada je Džul već bila u Danskoj, trgovci su pretili njenoj porodici u Nigeriji.
“Ovi ljudi su došli u našu kuću i želeo sam da moja baka razgovara sa mnom o tome da ne nameravam da ih prijavim policiji, ili da ne smem da im ostanem dužna. Svaki put kada sam je zvala, ona je plakala na telefon i podsećala me šta sam se dogovorila sa tim ljudima. Morala sam da platim da im se ništa ne dogodi.”
Džul je bio pod velikim pritiskom pa nije birao klijente koje je opsluživalo unutar i između parkiranih automobila na ulici Vesterbroa ili u njihovim domovima.
“Ne možete da kažete ne, jer postoji 10 ili 15 drugih žena koje gledaju tog istog tipa i žele da zarade nešto novca te večeri”, kaže ona.
Međutim, odlazak s kupcem u njegov dom može biti izuzetno rizičan.
“Mogla sam da umrem te noći kad sam bila prisiljena da ostanem u kadi”, priseća se, još uvek istraumirana.
“Čovek s kojim sam morao da idem kući zamolio me da uđem u kadu, pa sam pomislila: Ok, želi da očistim ili tako nešto. Onda je izašao i vratio se s dva kante leda i bacio ih na mene. A ja sam bila unutra gola usred zime…”, prenosi BBC.
Nakon četiri mjeseca na ulici, očajna, depresivna iu iskušenju da si oduzme život, Džul nije htela da prijavi svoj problem.
Još uvijek je mnogo dug i plašio se za sigurnost sebe i svoje porodice u Nigeriji.
Tada joj se život promenio. Džul je upoznala Danca i zaljubila se. Na njihovom prvom susretu, nakon romantičnog obroka, sve mi je ispričala.
“To je bio teret koji je morao da podnese”, kaže sada o čoveku koji joj je postao muž.
Džul je prestala da radi na ulici, a on joj je pomogao oko nedeljnih otplata madam. Ali bračnom paru je trebalo da se posavetuju oko izlaska iz tog sveta.
“Da li poznaješ nekoga ko bi mogao da ti pomogne”, upitao je njen dečko? Srećom, Džul je zadržala karticu koju je dobila prve večeri u Vesterbru.
Savetnica je uputila Džula, pomogla joj da se suoči sa svojim mračnim stranama i dala joj samopouzdanje da prestane da plaća svoje vode.
I na sreću, nije bilo nasilnih posledica za nju ili njenu porodicu – možda zato što njeni trgovački ljudi nije pripadao jednoj od velikih transnacionalnih kriminalnih mreža.
Sada Džul čeka ishod svoje prijave za ostanak u Danskoj. U međuvremenu, njen danski je postao tečan i ona i njen muž su dobili dete.
Na venčanju joj je savetnica bila kuma. Sada se nada da će jednog dana ići u poslovnu školu, a želi da se bavi i dobrotvornim radom ženama na ulici.
IZVOR:(RBSM-RADIO)
Facebook Comments