Milošević je govorio ekskluzivno za tada popularnu televiziju Palma i bilo je to, praktično, njegovo poslednje pravo obraćanje javnosti pre nego što je kasnije uhapšen. Ipak, razgovor tada već bivšeg predsednika sa novinarom Mikijem Vujovićem bio je zabranjen i tek nedavno ugledao svetlost dana, piše “Srpski telegraf“.
Sloba je, između ostalog, ispričao šta se zaista događalo tog 5. avgusta 19995. godine kada je kolona krajiških Srba krenula u Srbiju suočena sa hrvatskom “Olujom”. Na pitanje da li je tačno da je on lično tražio da se brani Republika Srpska Krajina i insistirao na toj odbrani, Milošević je objasnio kako se sve zaista odigralo.
– Ja sam se zalago da se Krajina brani jer sam procenio da, koliko god odbranili, u pregovaračkoj poziciji koju smo morali time da ostvarimo, došli bismo do boljeg rešenja. Čak im je (Srbima, prim. aut.) takva poruka i poslata, nije bilo ni jednog jedinog poteza odbrane, a posle smo gledali kako se hrvatski general džipom vozi pola sata kroz ogromna skladišta vojne opreme koju su imali na raspolaganju da brane RSK, a onda su zamerili da smo to mi učinili – rekao je Milošević.
On je u svom intervjuu naveo kako je neimenovanoj grupi političara poručio poručio da neće da šalje u rat decu iz Srbije dok njihovi zemljaci beže s kućnih pragova.
– Ja sam tada rekao grupi političara: “Vi nećete da branite RSK ni pola sata, a od mene tražite odavde da pošaljem decu da ginu za odbranu vaših kućnih pragova, sa kojih ste pobegli glavom bez obzira.” Takvu odluku ja nisam hteo da donesem. Mi smo mogli da odemo da im pomognemo, ali ne da umesto njih branimo RSK. I ne bi bilo pravedno da neki mladić koji je primio izbeglice RSK i one koji su pobegli glavom bez obzira pred ustaškim napadima ide tamo da gine dok oni ovde samo vode politiku i objašnjavaju kako je to naša sveta dužnost. Sveta je dužnost svakog patriote i svakog Srbina bila da se brani, a ne samo ovih Srba iz Srbije, koji su učinili sve za odbranu srpskih interesa – poručio je Milošević.
Zašto je izbila kriza na Kosovu i Metohiji?
Vujović: Gospodine Miloševiću, kada vam se u kriti koja se dešavala prvi put na stolu u vidu pritiska, ucene ili bilo kom drugom vidu javlja problem Kosova i Metohije?
Milošević: Pa, dobro vam je to pitanje, sad ću vam objasniti nešto iz čega ćete lako zaključiti da je reč bila o nameri da se destabilizuje Jugoslavije. Vi se sigurno sećate kada je 1997. godine održan na Kritu Samit šefova države jugositčne Evrope. Na tom samitu smo napravili džinovski korak ka definisanju politike mira, stabilnosti i integracije. Naš predlog je bio da međusobno ukinemo carine jer smo smatrali da zemlje tog regiona moraju da se integrišu. To je bilo neuporedivo bolje nego da svako, jedna po jedan, čeka u predsoblju EU kad će da bude primljen. Ja sam se tada sreo sa albanskim šefom Fatosom Nanoom, saglasaili smo se da normalizujemo odnose i bilo je jasno da se stvari kreću mirnim pute. Međutim, ta činjenica je bila alarm za one koji su imali interes da izvrše destabilizaciju jugoistoka Evrope, a posebno Balkana i SRJ. Odmah nakon mesec dana, bez ikakvog povoda, došlo je čuveno pismo Klausa Kinkela i Ibera Vedrina, u kom piše da su zabrinuti za probleme na Kosovu, na kom je tada bilo mirno.
Opalio žestoko po Dafini i Jezdi
Sloba je potkačio i piramidalne bankare Jezdimira Vasiljevića i Dafinu Milanović, nazivajući ih “gg bankarima”.
– Kako je neko zamišljao da u uslovima sankcija mogu da se kupuju tovari nafte i drugih strateških proizvoda bez novca koji treba da napusti zemlju da bi se izvršila plaćanja kroz vrlo ograničene bankarske kanale kojima je naša država raspolagala. Međutim, sve te transakcije su veoma formalne i vidljive. O besmislicama takve vrste moguće je govoriti kao kada bi direktor neke banke sada mogao lepo da otvori svoj trezor, pokupi novac i ode. Mislim, direktor ozbiljne banke, ne one “gg banke”, koje su osnovane protiv naše volje i za koje smo svojevremeno govorili i tražili da se objavi da država ne garantuje za uloge u tim bankama – navodi Milošević.
“Ne bojim se Haga!”
Vujović: Bojite li se Haga, gospodine Miloševiću?
Milošević: Ja ne priznajem tu instituciju, to je politička institucija koja je deo tog mehanizma rasturanja i uništenja srpskog naroda.
Vujović: Imate li razloga da se bojite?
Milošević: To vam je već pitanje bolje. Nemam nikakvog. Mogu mirno da spavam i savest mi je potpuno čista.
Arkan je ubijen jer je bio patriota
Za Arkana je Milošević mislio da je patritota zbog čega je, kako je verovao, bio ubijen.
– Ubijen je Arkan jer su znali, pošto je patriota, da nikada ne bi prihvatio da sudeluje (misli na 5. oktobar, prim. aut.). Naprotiv, usprotivio bi se događajima koji su usledili. Ja samo tako mogu da objasnim to i ubistva još nekolicine ljudi – pričao je Milošević.
izvor:srbija danas
Facebook Comments