Oni su preživeli “Vidimo se u čitulji”: Devedesetih su bili okoreli kriminalci, izbegli atentate, a danas ovako izgledaj

Film “Vidimo se u čitulji” sniman je 1994. godine, bazirajući radnju na knjizi “Kriminal koji je izmenio Srbiju”. Tema dokumentarca je nagli porast kriminala u Srbiji tokom građanskog rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, o žestokim momcima koji su tada ubijeni, a njihove smrti nikad rasvetljene. A mi danas govorimo o onima koji su preživeli taj nalet atentata.

Film sadrži delove intervjua koji su vođeni sa kriminalcima i policijom devedesetih godina. Kriminalci koji su preživeli čistku, uglavnom su se povukli i sve ove godine vode miran život.Međutim, neki od njih, poput Kristijana Golubovića, uživaju da se i dalje eksponiraju, pa je on čak bio i u jednom rijalitiju.

Više od decenije proveo je u zatvorima u rodnoj Nemačkoj, Italiji, Grčkoj i drugim zemljama širom Evrope. Već kao maloletnik odležao je 3 i po godine u Dizeldorfu zbog oružane pljačke. Više puta je izručivan Srbiji po međunarodnim poternicama. Osuđen zbog iznude i u “Zabeli” je odslužio četiri i po godine. Trenutno je osuđen zbog preprodaje droge.

Uhapšen je sa dva saučesnika u Crkvi Svetog Marka u Beogradu, kada je obavio primopredaju 25 grama heroina.

Nalazi se na izdržavanju kazne. Pre toga je bio učesnik rijalitija “Farma”, zbog kog je i odlagao izdržavanje kazne u zatvoru.

Željko Rutović, član zvezdarskog klana koji je u filmu priznao svoje poslove sa ukrajinskom mafijom, ali i govorio o pametnom načinu “poslovanja”, preživeo je i, kao i u filmu, do danas ostao neosuđivan

Iako je i u “beloj knjizi” MUP-a iz 2003. označen kao pripadnik zvezdarskog klana Sredoja Šljukića Šljuke, sve do marta 2017. godine nije imao nijednu jedinu mrlju u karijeri i važio je za kontroverznog biznismena. Bio je vlasnik kockarnice u elitnom ruskom turističkom gradu Sočiju.

Međutim, već godinu i po sumnjiči se da je pucao u Predraga Rankovića Peconija i od tada je u bekstvu

Avgusta 1993. odigrao se nezapamćeni revolveraški obračun u bašti restorana fudbalskog kluba “Bežanija”. Gagi i Pirke su sedeli sa kafanskom pevačicom kada je uleteo Goran Marjanović zvani Goksi Bombaš sa ekipom. U pucnjavi je bilo mnogo ranjenih. Slaviša Pavić Pirke je ubijen, a Nikolić ranjen.

Negirajući da je u vreme ubistva uopšte bio u “Interkontinentalu” (već u stanu sa suprugom Cecom), Gagi je objasnio da je odlučio da se skloni kada je čuo da su njegovi bliski prijatelji pohapšeni i okrivljeni za trostruko ubistvo.

Zemlju je, kako je rekao, napustio po savetu i uz znanje nekih visokih funkcionera MUP-a Srbije.

Srđan Kačavenda se povukao iz javnosti i o njemu se najmanje zna. Možda nije bio na ulici, ali je nastavio sa “starim poslovima” pa je tako prošle godine osuđen na godinu dana, odnosno, osam meseci zatvora jer je 2005. godine oteo svog kuma i pokušao da mu iznudi novac, optuživši ga da se udvarao njegovoj supruzi.

Miodrag Baškalović Mija je zajedno sa Kačavendom preuzeo klan, ali je i on uhapšen zbog otmice Kačavendinog kuma. Od tada se o njemu ništa ne zna.

Ljubomir Manojlović Buca se ubrzo nakon filma “Vidimo se u čitulji” posvetio poslovanju s ove strane zakona. Danas je zaposlen u bokserskom klubu Crvena zvezda i tamo je generalni sekretar.

Buca je devedesetih bio u klanu sa Zvezdare i izazivao je strah i trepet gde god bi se pojavio.

Nenad Branković Nena, takozvani povratnik sa ratišta u filmu i pripadnik zvezdarskog klana na vreme se povukao iz sveta podzemlja i bavi se legalnim poslovima.

Predrag Vladušić je uprkos mnogobrojnim pucnjavama preživeo do danas. Povukao se iz kriminala, a u filmu je prepoznatljiv po poštapalici “razumeš”, koju je izgovorio desetak puta